Paradajz

Paradajz je najzastupljenije povrce u bastama i na okucnicama. Obicno se gaji iz rasada. Uspeh zavisi od sadnje zdravih biljaka i nege, narocito zastite od bolesti.

Dobro odnegovan rasad treba da ima kratko i cvrsto stablo, sa sest do osam gusto rasporedjenih listova, da je razgranat, sa puno bocnih zila. Najbolje je saditi rasad odgojen u saksijama ili kockama, jer se tada pri rasadjivanju ne ostecuje koren i biljke nakon sadnje odmah nastavljaju da rastu. Dobar je i pikiran rasad iz leja, ali smo ako je pazljivo izvadjen iz zemlje.

Sadi se u dobro nadjubreno i pripremljeno zemljiste. Pre sadnje treba obeleziti redove. Razmak izmedju redova je 80, a biljaka u redu udaljene su 50 cm. Bolje je saditi na nesto vecem medjurednom razmaku, zbog lakse nege i zastite biljaka.

Sa sadnjom paradajza ne treba zuriti, najpovoljnije vreme je prva dekada maja. Moze se saditi i nesto ranije, ali je nocu potrebna zastita biljaka od mraza. Najjednostavniji i najjeftiniji nacin je pojedinacno pokrivanje biljaka vrecama za mineralno djubrivo, predhodno dobro opranim. Pored biljaka potrebno je postaviti kolcice visine oko pola metra, koji se kasnije izvade i postave drugi, 15 cm iznad zemlje.

Pri uobicajenom gajenju kolje se postavlja istovremeno sa sadnjom. Ako visina biljaka dozvoljava mogu se vezati u obliku “osmice”, da tokom rasta ne bi doslo do stezanja stabla. Kasnije postavljanje potpore-kolja nije dobro, jer se ostecuje korenov sistem i biljke se nepravilno razviju. Obicno se vezuje u tri navrata tokom godine, uvek ispod cvetne grancice.

Krastavac

Krastavci traze toplo zemljiste  sa dobrim vodno-vazdusnim rezimom. Na vlaznom i hladnom tlu dolazi do slabijeg razvoja biljaka, usporenog cvetanja, odumiranje korenovog sistema i pojave bolesti. Ovo toploljubivo povrce najbolje uspeva na plodnom zemljistu, bogatom humusom, ciji je pH vrednost od 5,5 do 5,8.

Kada temperature zemljista dostigne najmanje 10 stepeni moze se sejati. To je obicno krajem aprila ili pocetkom maja. Dovoljno je 2-4 kilograma semena po hektaru. Seje se pneumatskom sejalicom. Razmak izmedju redova je 70-80, a u redu 7-10 cm.

Krastavci su veoma zahvalni za djubrenje organskim i mineralnim djubrivima. Organsko se upotrebljava u jesem ili ranije u prolece. Isto vazi i za mineralno djubrivo, a njihove kolicine zavise od plodnosti zemljista. U praksi je uobicajeno unosenje 60-80 kilograma cistog azota, 50-100 fosfora i 150 kilograma cistog kalijuma po hektaru. U tu svrhu moze da posluzi djubrivo NPK u kojem je odnos hraniva 12:10:18.

Ne treba zaboraviti ni prihranjivanje useva. Prihranjivanje se vrsi u dva navrata. Prvi put pocetkom cvetanja, a drugi put u vreme zametanje plodova. Dovoljno je 40-50 kilograma cistog azota po hektaru. Pozeljno je i prskanje magnezijum-sulfatom. Prska se u dva navrata, kada se prihranjuje.

Brokoli

Brokola se gaji slicno karfijolu, kao glavni ili sporedni usev. Bolje je da se gaji u jesen. Zato na proizvodnju rasada treba misliti vec u maju, najkasnije pocetkom juna. Od semena do semena do rasada treba da prodje cetrdesetak dana.

Optimalna temperatura za nesmetan porast je 13 stepeni. Karfiol trpi od visokih temperatura i intezivnog osvetljenja, a brokola dobro podnosi i jedno i drugo. Podnosi i slabije mrazeve bez vidljivih ostecenja.

Zahtevi za vodom su veliki, jer ima plitak koren i veliku lisnu masu. Zato je zalivanje redovna mera nege ove kupusnjace.

Zahtevi prema zemljistu slicni su zahtevima karfiola. Dobro uspeva na svakom zemljistu sa dobrim vodno-vazdusnim rezimom. Podnosi i monokulturu (uzastopno gajenje vise godina na jednom mestu), posebno ako je sadrzaj kreca u zemljistu izrazenija.

Zahteva vece kolicine hranjivih materija, narocito azota i kalijuma. Orijentaciona kolicina mineralnog hraniva mogla bi da bude 150 kilograma azota (u dva prihranjivanja), 100 kilograma fosfora i 250 kalijuma po hektaru.

Preprucljivo je i dodavanje mikroelemenata, i to bora u vidu “boraksa” (10-15 kilograma po hektaru). Dobro reaguje i na magnezijum, koji se povoljno odrazava na dobijanjeg duzeg i cvrsceg stabla, a povoljno utice i na sprecavanje truljenja glavica (ruza).

U nasim klimatskim prilikama rasadjivanje je moguce od sredine aprila do kraja avgusta. U primorskim mestima moze se saditi i ranije i kasnije. Proizvodnja rasada traje pet-sest nedelja. Po kvadratnom metru dozvoljena su dva grama semena. U gramu ima od 150 do 250 semenki. Rasadjuje se na razmaku 50-60 santimetara izmedju redova i 40-50 santimetara u redu.

Beli luk

Upotreba belog luka je raznovrsna, koristi se kao univerzalni zacin u prehrambenoj industriji. Ima vaznu ulogu u narodnoj medicini. Njegova upotreba u naucnoj medicini uglavnom se poklapa sa primenom u narodnoj medicini. Ulazi u sastav raznih preparata za izazivanje apetita, jacanje, stimulans nervnog sistema, protiv visokog krvnog pritiska, arterioskloroze.

Beli luk je veoma stara biljka. Veruje se da je prva postojbina belog luka Kirgiski region centralne Azije. Beli luk koji se stavlja u promet po kvalitetu se razvrstava u dve klase. I klasa obuhvata zdrave glavice, jedre, cvrste, zrele, suve, sa ovojnom ljuskom, neproklijale, nepromrzle, sa kratkim zilicama ili bez zilica, sa sasusenom stabljikom, ujednacene po obliku, velicini i boji i klasirane po velicini s tim da precnik mora biti najmanje 30 mm. U jedinici pakovanja moze biti 5% glavica precnika 25 mm, kao i do 5% glavica sa odvojenim cesnjevima. Beli luk klase II mora odgovarati uslovima za klasu I, sa tim sto u jedinici pakovanja moze biti do 10% glavica sa odvojenim cenovima i sa mehanickim ostecenjima i sto precnik glavice moze biti manji od 30 mm, ali ne manji od 20 mm.

Rotkvica

Koren rotkvice bogat je vitaminima i specificnim materijama koje podsticu apetit. Ima kratku vegetaciju (30-50 dana), sto omogucuje da se gaji kao predhodni, naknadni ili medjusev (izmedju crnog luka, salate, spanaca). Od rotkvice se za ishranu koriste klijanci, ponik (kao ukusna salata), mladi plodovi, a najcesce zadebljani koren okruglog do izduzenog oblika, bele, crveno-bele, crvene ili ljubicaste do crne boje.

Za gajenje u prostoru zasticene baste pogodne su rane sorte sa malom lisnom rozetom (saksa, oskar, pulsar, gala, cedar). Njcesce se proizvodi kao jesenja i rana prolecna kultura, mada je u objektima sa grejanjem uspesna i proizvodnja u toku zime.

Setva je najcesce krajem septembra i u oktobru, i to postepena, u razmaku od 5 do 10 dana, a za ranu prolecnu proizvodnju krajem januara i februara, a duzina vegetacije zavisi od vremena setve.

U ranoj proizvodnji rotkvica se gaji kao medjukultura zajedno sa paradajzom, salatom i karfiolom.

Spanac

Spanac zahteva plodno zemljiste. Posle skidanja predhodne kulture zemljiste se djubri sa 3-4 kg zagorelog stajnjaka ili komposta uz 30-40 g NPK djubriva na m2. Seje se u redove, sa razmakom izmedju redova 20-30 cm i u redu 8-10 cm. Setva treba da se obavlja postepeno svakih 7-10 dana, pocev od kraja septembra pa sve do kraja februara.

U toku vegetacije obavlja se okopavanje, dok rozeta listova ne zatvori redove. Uz zalivanje, svakih 10-15 dana (sa 10-12 l vode na m2) izuzetno se obavi jedno prihranjivanje sa 10-20 g azotnog djubriva na m2, u fazi 3-4 lista.

Za normalan rast spanaca najpovoljnija je temperatura od 15 do 16 stepeni, ali dobro uspeva i pri temperaturi oko 10 stepeni. To olaksava proizvodnju i regulisanje temperature u plastenicima. Zahteva optimalnu osvetljenost i u oblacnih i zimskih dana, a nakuplja i nitrate.

Spanac se moze brati vec kada ima 5-6 listova, za 50-60 dana, a moze se ostvariti prinos od 1 do 1,5 kg/m2.