Boranija i pasulj pripadaju istoj botanickoj vrsti u kojoj su, s obzirom na nacin koriscenja, formirane sorte sa kvalitetnom mahunom bez “konca” i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte sa kvalitetnim, zrelim zrnom razlicitog oblika, velicine i boje, koje zovemo pasulj.
Boranija dospeva za 45-70 dana (pasulj do 120 dana). Razlikujemo niske sorte boranije i pasulja (50-60 cm) i visoke sorte (preko 3 m) koe se gaje uz potporu (pritku).
Niske sorte boranije gaje se bez potpore i odlikuju se ranim sazrevanjem, dobrim prinosom i kvalitetnom mahunama. Pogodne su za gajenje kao glavna, ali i postrni usev. Veoma su rasprostranjene sorte piker, galatin 50, favorit, harvester, nijagara, sprajt i domace sorte panonka, sana i jasenica. Za berbu najranije stize palanacka rana. Od zutih sorti poznata je zlatna olovka.
Od visokih sorti najvise se gaji puterka, krupnog, tamnomodrog semena, cije mahune dostizu 15 cm, zatim starozagorski cep, prosarane mahune i dr.
S obzirom na kratku vegetaciju (60-70 dana) , boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Pri gajenju u jesen ili u prolece mogu se koristiti objekti bez grejanja, a u toku zime i ranog proleca samo objekti sa grejanjem, jer je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj potrebna temperatura od 20 do 22 stepena. Za jesenju proizvodnju boranije (zute rane sorte) setva se obavlj krajem jula i pocetkom avgusta, a dospeva u oktobru i pocetkom novembra. Prolecna proizvodnja pocinje setvom krajem februara i berbom u aprilu.
Нема коментара:
Постави коментар