Krastavci traze toplo zemljiste sa dobrim vodno-vazdusnim rezimom. Na vlaznom i hladnom tlu dolazi do slabijeg razvoja biljaka, usporenog cvetanja, odumiranje korenovog sistema i pojave bolesti. Ovo toploljubivo povrce najbolje uspeva na plodnom zemljistu, bogatom humusom, ciji je pH vrednost od 5,5 do 5,8.
Kada temperature zemljista dostigne najmanje 10 stepeni moze se sejati. To je obicno krajem aprila ili pocetkom maja. Dovoljno je 2-4 kilograma semena po hektaru. Seje se pneumatskom sejalicom. Razmak izmedju redova je 70-80, a u redu 7-10 cm.
Krastavci su veoma zahvalni za djubrenje organskim i mineralnim djubrivima. Organsko se upotrebljava u jesem ili ranije u prolece. Isto vazi i za mineralno djubrivo, a njihove kolicine zavise od plodnosti zemljista. U praksi je uobicajeno unosenje 60-80 kilograma cistog azota, 50-100 fosfora i 150 kilograma cistog kalijuma po hektaru. U tu svrhu moze da posluzi djubrivo NPK u kojem je odnos hraniva 12:10:18.
Ne treba zaboraviti ni prihranjivanje useva. Prihranjivanje se vrsi u dva navrata. Prvi put pocetkom cvetanja, a drugi put u vreme zametanje plodova. Dovoljno je 40-50 kilograma cistog azota po hektaru. Pozeljno je i prskanje magnezijum-sulfatom. Prska se u dva navrata, kada se prihranjuje.
Нема коментара:
Постави коментар