Brokola se gaji slicno karfijolu, kao glavni ili sporedni usev. Bolje je da se gaji u jesen. Zato na proizvodnju rasada treba misliti vec u maju, najkasnije pocetkom juna. Od semena do semena do rasada treba da prodje cetrdesetak dana.
Optimalna temperatura za nesmetan porast je 13 stepeni. Karfiol trpi od visokih temperatura i intezivnog osvetljenja, a brokola dobro podnosi i jedno i drugo. Podnosi i slabije mrazeve bez vidljivih ostecenja.
Zahtevi za vodom su veliki, jer ima plitak koren i veliku lisnu masu. Zato je zalivanje redovna mera nege ove kupusnjace.
Zahtevi prema zemljistu slicni su zahtevima karfiola. Dobro uspeva na svakom zemljistu sa dobrim vodno-vazdusnim rezimom. Podnosi i monokulturu (uzastopno gajenje vise godina na jednom mestu), posebno ako je sadrzaj kreca u zemljistu izrazenija.
Zahteva vece kolicine hranjivih materija, narocito azota i kalijuma. Orijentaciona kolicina mineralnog hraniva mogla bi da bude 150 kilograma azota (u dva prihranjivanja), 100 kilograma fosfora i 250 kalijuma po hektaru.
Preprucljivo je i dodavanje mikroelemenata, i to bora u vidu “boraksa” (10-15 kilograma po hektaru). Dobro reaguje i na magnezijum, koji se povoljno odrazava na dobijanjeg duzeg i cvrsceg stabla, a povoljno utice i na sprecavanje truljenja glavica (ruza).
U nasim klimatskim prilikama rasadjivanje je moguce od sredine aprila do kraja avgusta. U primorskim mestima moze se saditi i ranije i kasnije. Proizvodnja rasada traje pet-sest nedelja. Po kvadratnom metru dozvoljena su dva grama semena. U gramu ima od 150 do 250 semenki. Rasadjuje se na razmaku 50-60 santimetara izmedju redova i 40-50 santimetara u redu.
Нема коментара:
Постави коментар